Неманјин родослов као Диоклијанинова и Порфирогенитова историјска слагалица - Nemanjin rodoslov kao Dioklijaninova i Porfirogenitova istorijska slagalica
Неманјин родослов као Диоклијанинова и Порфирогенитова историјска слагалица - Андрија Пејовић
Римским бројевима означена су поглавља у Љетопису попа Диоклијанина у коме се помињу владари. Арапским бројевима означена су колена (потомци) после Свевлада Саввлада. Од Оштривоја, седмог владара, све су директни мушки потомци.
Неманјин родослов (Барски родослов)
1. I Свевлад I Саввлад I Svevlad I Savvlad рођен око 450. године
2. II Острoило Ostroilo владао до 572. године (рођен око 500. године)
3. III Свевлад II Саввлад Svevlad II Savvlad владао од 572. до 595. године (рођен око 520. године)
4. IV Силимир Селимир Silimir Selimir је владао од 595. до 616. рођен 540. године
5. XV Хр-ан—и-мир Кар-ан-и-мир Hranimir Karanimir Крок Кроко Krok је владао од 616. до 640. године рођен око 570. године
6. XVI краљ Тврдослав Tvrdoslav
7. XVII Оштривој Oštrivoj (Ос-стр –вој) (можда Љубомир) Přemysl Oráč Пржемысл (Пршемысл) Пахарь владао од 670 до 692. године рођен око 630. године (усвојени син краља Тврдослава сина Каранимира можда Каранимиров Хранимиров унук (по ћерци Љуба Либуш Libuše kněžna) и Пшемисла
8. XVIII Толимир Tolimir Незамисл Nezamysl Незамысл је владао од 692. до 715. рођен око 660. године
9. XIX Краљ Приб-ин Приб-слав Pribin Pribslav Ман-ат Мнта Mnata је владао од 720. године до 735. године рођен око 690. године.
10. XX Црепимир Крепимир Crepimir Krepimir (словеначки Cemicas) хрв Цепимир од од 735. до 769 године (рођен око 710. године)
11. XXI Вој-и-слав-ин-о-мир Vojislav I Светозар Светожак (Zpoimar) Војислав I Voyen Войен Voyislav Vojnomir Войномир од 769 до 798. године (рођен 735. године)
12. XXII Краљ Радослав I Radoslav I (Унислав) Внислав 798. до 804. године (рођен oко 856.)
Садржај књиге
Неманјин родослов као Диоклијанинова и Порфирогенитова историјска слагалица - Андрија Пејовић
Први владар Срба Сер-ба чије име помиње Константин Порфирогенит је архонт Серб.
О њему Порфирогенит каже „Затим, кад умре архонт Серб, прибегнувши (помоћи) василевса, по наследству управљао је његов син, затим унук и тако даље- архонти из његовог рода. Кроз неко време у том роду међу њима био је неки Воисеслав (Воислав), затим његов син Родослав (Радослав), син тога- Просигоис, и његов син Властимир.“. Како су два основна извора Српске Сербске историје, од пре осамстоте године, Љетопис Попа Диоклијанина и Константин Порфирогенит, а први српски сербски владар, којег истим именом називају Константин Порфирогенит и Поп Диоклијанин, је Радослав, сасвим је природно да о овом Радославу сазнамо нешто и од Порфирогенита а нешто од Попа Диоклијанина. Такође сасвим је нормално да податке о његовим прецима и потомцима добијемо када читамо Порфирогенитов и Диоклијанинив текст заједно. Ова два извора српске сербске историје када се споје и када сваки са своје стране осветли време које је давно прошло, откривају нам прилично података о догађајима у том времену.
Просигој - Prosigoj
Просигој се родио око 805. године. Поред имена Просигој имао је и име Петрислав. У то време био је обичај да властелини имају два имена. Једно је било крштено а друго се добијало током живота у зависности од неке особености тог лица.
Љетопис Попа Диоклијанина каже:
Властимир - Vlastimir
Властимир се појављује у Далмацији 842. године. До тада је живео у Чешкој. У Далмацију долази под покровитељством Франачке, Византије и Мислава. Те године убија великог жупана Рашке Љутимира. Рат између Властимира и Љутимира је је био рат присталица Бугара и франачко -византијских присталица.
Моћна Бугарска постала је опасан непријатељ и Франачке и Византије. Дипломатија је утицала да се у Серба ојача део властеле, која је била против Бугара. Мислав и Властимир су били предводници те властеле.
Краљ Себеслав Михаило (Михајло Крешимир) Владислав-ић
Краљ Себеслав Михаило (Михајло Крешимир) Владислав-ић владар од 917 до 942. године
Овај владар је сигурно 926. имао титулу краља. О овом владару имамо више историјских извора. О њему пише и Порфирогенит и Диоклијанин, а помиње се и у Баријским аналима. Порфирогенит га назива Михаило, а његовог оца зове Bouseboutz. Ово име се преводи код нас као Воусевуције, некад и Вишеслав. Кад се ово име подели на слогове, Bou-seboutz, од другог слога, односно од речи seboutz, добија се име Себеслав. Вероватно је Поп Диоклијанин архонта Михајла назвао по имену seboutz, на које је наишао у архивама. Опет Порфирогенит је имена ова два владара преводио са латинског. Овај владар је био Порфирофенитов савременик. Порфирогенит пише у „књизи о Захумљанима“ о пореклу ове породице, и говори да је Bouseboutz из Litziki, где протиче река Biolas. За ову реку обично се мисли да је Висла. Међутим Порфирогенит је име племена Litziki узео из мешавине немачког и латинског, какав је код Баварског географа, а у речи је изоставио слово U, тако да име племена,одакле je Bouseboutz, је заправо Li-u-tziki (Lutizen. Luitizen).
Bouseboutz је био властелин у oбласти ока данашњег Томиславграда. Ако са Михаилов отац звао Bou-seboutz, онда се Михајло звао Se-boutz. О Михаилу Диоклијанин говори следеће:
Завида - Zavida
Завида је по директној мушкој линији девети потомак Петра Гојниковића. Родослов од Петра до Завиде иде овако:
- Петар рођен 875. године - Болеслав рођен 895. године - Силвестар рођен 915. године - Туђемир рођен 935. године - Хвалимир рођен 953. године - Драгимир Драгомир рођен 985. године - Стефан Војислав Доброслав рођен 916. године - Радослав II Славац рођен 1036. године - Бранислав Бранило рођен око 1055. године - Завида рођен око 1085. године.
Петар Гојниковић је по директној мушкој линији девети потомак Оштривоја који је рођен 630. године.
Родослов од Оштривоја до Петра иде овако: - Оштривој рођен око 630. године - Толимир рођен око 660. године - Прибислав рођен око 690. године - Црепимир рођен око 710. године - Војислав I рођен око 735. године - Радослав I рођен око 756. године. - Просигој рођен око 805. године - Властимир рођен око 824. године - Гојник Тешимир Домагој рођен 846. године - Петар Предимир рођен 875. године.